Размишљаоница: Дан који прижељкујемо

О првом дану после пандемије

Започећу тему причом из једне дивне књиге, која је написана за децу и осетљиве, према ауторовим речима. Рекла бих да смо у овој ситуацији сви, барем помало, као деца, а осетљиви сигурно. Можда сте погодили да је реч о Раним јадима Данила Киша. Моја омиљена епизода, коју неретко и споменем, саветујући пре свих себе, носи поруку коју данас желим да пренесем.
Главни јунак, дечак Андреас Сам, нашао се у веома незгодној ситуацији. Док Други светски рат напредује, недужном становништву супротстављају се и бројни невидљиви непријатељи. Дечакова породица оболела је од шуге. Иако је мали, знао је да су му из куће дали сав новац који су имали, као и да то није довољно. Послали дечака, са нешто новца, код апотекара Јеврејина, не би ли се овај сажалио и послао по детету спасоносни лек, сумпорне штапиће. Нежне дечје руке у крастама, грчевито држе што је дато. Пут води преко зелене, разбуктале цвећем, ливаде, и он види како се кртичњаци пуше. Подсећају га на врућ хлеб, јер он је, свакако и гладан. Свестан да ће му бити веома непријатно код апотекара, успева да превазиђе ову ситуацију и усмерава своје мисли ка повратку. Пројектује у својим мислима цео догађај. Он, Анди, враћа се овим истим путем и носи сумпорне штапиће које је купио. Ливада је мирисна и дивна, а мајка и сестра ће се код куће силно обрадовати и излечити…
Откад сам добила овај савет од Андија, често га примењујем и делим својим ученицима, а данас свим читаоцима. Када вам предстоји неки тежак животни задатак, замислите најлепши могући исход. Већ је обављено све и враћате се својој кући преко расцветале ливаде…
Хајде да данас себи поставимо тај циљ. Замислимо да је све ово завршено, спасени смо сви и настављамо тамо где смо стали.

Шта бисте, ви, прво урадили?
Веома важно: Анди је купио лек и остварио оно што је желео.

Овако моји ученици виде тај дан.

Једанаестогодишњаци

Изаћи ћу на улицу и видећу да су људи срећни као пре.
Играћу жмурке са другарима!

Сигурно је једно: прво ћу посетити моје баке које тренутно уопште не виђам, а јако ми недостају! Дружићу се са другарима у природи, без телефона, телевизора и компјутера. Упијаћу сваки мирис прелепе природе и додирнућу све што нам она пружа, а сада нам је ускраћено. Возићу ролере, бицикл и играти кошарку са мојим деком у прелепом дворишту њихове куће. Трчаћу, певаћу и веселити се у сваком новом дану који долази!

Нина Ивановић

Почећу да вежбам редовно, јер до сада нисам ни разумела колико ми то значи.
Изаћи ћу на улицу без страха.
Чекам дан када ћу моћи са својом екипом на фудбалски терен.
Желим да се прошетам улицом, додирнем траву или грање, помазим пса.
Возићу бицикл, стрит борд и тротинет и уживаћу у свим лепим стварима које ме чекају!
Милош Јовановић
Једва чекам да прође ово ванредно стање, па да будем оно старо дете! Прво ћу отићи код баке и деке. Онда, брзом брзином – на тренинг! Да видим другаре старе! За школу ја нећу баш пуно да марим… А онда, правац ергела Космај! Тамо ме чекају велики другари да заједно галопирамо по зеленој трави!
Лука Врховац

Дванаестогодишњаци
Договорићу се са другарима да се састанемо, да се играмо, шалимо и смејемо!
Посетићу бабу и деду и изаћи ћемо породично на вечеру.
Направићу са својом породицом роштиљ у дворишту и позваћемо све драге људе које нисмо дуго видели.
Уживаћу у једној рукометној утакмици.
Појешћу омиљени сладолед и отићи код сестре!
Отићи ћу да на сунцу играм баскет са старијим братом.
Играћу фудбал са другарима!
Обићи ћу стрица који живи у Новом Саду.
Ићи ћу са деком на канал Дунав-Тиса-Дунав да пецамо рибу!
Отићи ћу са пријатељима у биоскоп.
Желим да посетим сву своју родбину, како у месту у којем живим, тако и широм Србије, чак и да путујем у све иностране државе како бих видела и загрлила све ближе, али и даље рођаке.

Тринаестогодишњаци
Једва чекам да кренем у школу, сморила сам се код куће!
Прошетаћу се с другарицом по целом селу и причаћемо о ономе што нам се десило за време које смо провели у кућама.
Шетаћу се и уживаћу са другарима, али морамо и кренути у школу, што ми се већ мање свиђа. Ипак, сада није битно шта се коме свиђа, него да се што пре вратимо уобичајеним активностима.
Први дан када прође пандемија… Верујем да ћу одмах да истрчим напоље са другарима и да ћемо се играти све до мрака. Учићу, али то ми неће бити проблем. Славићу са својом породицом, пријатељима и комшијама зато што више нема опасности од корона вируса.
Тамара Машић

Рећи ћу: „Хвала Богу што је коначно готово“ и отићи ћу код баке на колаче и сок!
Првог дана после пандемије отишао бих на тренинг, јер обожавам рукомет!
Првог дана после пандемије желим да играм фудбал и кошарку са другарима!
Када се оконча ванредно стање желим да идем на море!
Ићи ћу на базен!
Коначно ћу изаћи из куће, захвалити Богу што се све добро завршило, трчаћу весело са другарима у парку и мирисати процветало цвеће, јер слобода је у животу најлепша и најважнија.
Изаћи ћу напоље са лоптом у руци и другарима око себе!
Желим да видим и додирнем природу, траву, дрвеће и цвеће, удахнем свеж ваздух и осетим слободу.
Нисам љубитељ школе, али једва чекам да крене настава, јер ће то за мене бити знак да је све у реду!
Посетићу баку и деку!
Изаћи ћу из куће и прошетати се парком!
Отпутоваћу код баке и деке, тамо ћу се сунчати и купати у реци!

Четрнаестогодишњаци
Пошто ми је био рођендан за време пандемије, направио бих журку и позвао све другаре.
Након објаве завршетка пандемије обићи ћу ближње и састаћу се са друштвом, како бисмо се уживо ипричали.
Ја волим свако вече да се шетам, па ћу се вратити старим добрим навикама, чим се заврши ванредно стање!
Обићи ћу баку и деку, загрлити их и изљубити. Шетаћу се са другарицом до миле воље, јер иначе то радимо и поделићемо омиљени кекс, којег тренутно нема у продавници.
Договорићу се са друштвом да идемо некуд у природу.
Обићи ћу сву своју родбину!
Има много ствари које желим да урадим чим се заврши пандемија. Све оне су, углавном, у вези са мојим другарима. Једна од њих јесте да једва чекам да кренем на тренинг. Остало нам је и да одиграмо пар утакмица које прижељкујем, јер се надам победи. Морам да признам да ми се и у школу иде. Једва чекам!
Ива Милутиновић

Играћу фудбал!
Путоваћу са својом породицом.
Слободно ћу ући у продавницу и купити оно што волим.
Шетаћу свог пса чешће!
Играћу кошарку и одбојку на отвореном, јер сам у овој изолацији увидео колико ми значи свеж ваздух, који ћемо сви, чини ми се, више ценити.

Гимназијалци
Када се заврши пандемија, урадићу све оно што данас желим, загрлићу моју симпатију и поделићемо омиљену чоколаду. До тада остајем код куће, гледам филмове и, по препоруци мог омиљеног спортисте Новака Ђоковића, читам први део књиге Српско српски речник Радована Дамјановића!
Када се будемо ратосиљали ове „беде“ одмах ћу изаћи напоље, у природу, да осетим свеж ваздух и опустим се окружен птицама и биљкама. Зелена боја је као лек против умора, утврдили су научници, зато и ја планирам да се одморим у таквом амбијенту и ову суморно сиву заменим оном која ће ми највише пријати. Планирам да обиђем пријатеље и чланове породице који не живе заједно са мном.
Првог дана после пандемије бих се видела са свим својим пријатељима. Отишли бисмо до зоолошког врта, у неки музеј, а потом у кафић. Склонила бих све маске и антибактеријске гелове у кући, да их не гледам више. И изашла бих увече, са псом, у 21 сат – право у парк!
Кад се заврши ванредно стање, планирам да прославим рођендан као човек, јер у датом тренутку то неће бити могуће!
Првог дана по завршетку ванредног стања прво ћу изаћи напоље са својим другарицама. Отићи ћемо у прелепу шетњу по сунцу и лепом времену. Јако смо блиске и често проводимо време заједно, сада смо принуђене да будемо код својих кућа. Недостају ми наше приче и смех. Још једна важна ствар за мене је да одем на тренинг. Никада нисам направила овако дугу паузу, а бавим се спортом већ десет година. Пријаће ми физичка активност.
Маја Лукић

Изаћи ћу са другарима на сок и колаче и поделити са њима ново искуство!
Када је човеку недоступна већина тога што познаје, када је ограничен у простору, у социјалним и другим контактима, у свему што познаје и што чини живот онаквим какав волимо, почиње да му фали и оно на шта јуче није обраћао пажњу. Оно што је сматрао небитним и увек доступним. Тај осећај нам даје и ова пошаст звана пандемија, која је обухватила свет и зауставила нормалан ток живота. Али, све што има почетак, мора имати и крај.
Кад се све ово заврши и вратимо се нормалном животу, замишљам да ћу подићи високо косу и дозволити сунцу да ми милује кожу. Спустићу боса стопала у хладан поток и уживаћу у томе. Лежаћу на трави и посматрати крошње дрвећа. Поздравићу цвеће испред улаза у зграду, јер ми је, одједном, постало јасно колико је оно битно. Најјаче ћу загрлити своје пријатеље, сваког понаособ, и рећи им да их сада још више волим. Прошетаћу се Кнез Михаиловом пуног срца и смешићу се пролазницима. Моћи ћу видети њихова лица и читаћу с њих најневероватније приче о животу. Ценићу сваки дан у којем сам слободна и бићу, наизглед безразложно, срећна.
Вратићу се својим уобичајеним обавезама, свему оном што знам и што волим. Знам да ћу бити део победе нас, малих људи, у једној великој бици. И зато ћу сваког дана славити живот.
Уна Батинић

Првог дана после пандемије изашла бих из куће и удахнула свеж ваздух. Договорила бих се са другарицама да се прошетамо Булеваром. Увече бих изашла са најбољом другарицом и остала бих напољу до касно. Недостају ми лепо време, пријатељи, сладолед и слобода кретања и једва чекам тај дан да се оконча ванредно стање.
Када се заврши ово ванредно стање, изаћи ћу напоље са пријатељима, јер имам утисак да се нисмо видели сто година!!!
Оног дана када овој пандемији дође крај, удахнућу ваздух пуним плућима, обићи најмилије, загрлићу их и пољубити без страха да би се коме од нас могло нешто десити.
Првог дана када се заврши ова пандемија мислим да ћемо сви разликовати битно од небитног, више ћемо ценити загрљај и близину другог човека. Тог дана ћемо схватити колико нам је, заправо, мало требало да будемо срећни. Моћи ћемо да урадимо све оно о чему смо током карантина маштали.
Катарина Бркић

Нико не зна када ће доћи крај ове пандемије, али се сви надамо да ће то бити ускоро. Једино што ја знам јесте да ће то бити најлепши дан у 2020. години. Сијаће сунце, цвеће ће процветати, певаће птице, ма све ће бити као у бајци! Можда звучи смешно када овако кажем, али готово сам сигуран да ће тако бити. Свет ће поново оживети и вратити се у нормалу. На нама је да до тада поштујемо све мере опреза и останемо код својих кућа, како би тај дан после ванредног стања дошао што пре, јер и од нас зависи када ће свему овоме доћи крај. Као што сам рекао, сада је битно да будемо опрезни и паметни у овој борби против вируса, како би тај први дан после пандемије заиста био најлепши у 2020. години.
Петар Рацић

Првог дана после пандемије осећам слободу и победу над невидљивим непријатељем. Крећем у продавницу без пуне ратне опреме: нема рукавица, нема маске и нема дезинфекционих средстава. Отварам врата руком, а не лактом или ногом. Радујем се животу, шетњи, природи, драгим људима које ћу напокон поздравити и загрлити, па чак и школи. Видим себе како се тог дана шетам Кнез Михаиловом, носећи у руци чашу своје омиљене кафе и ступајући према Калемегдану. Успут свраћам до библиотеке, разгледам омиљене продавнице, посматрам архитектуру прелепих зграда и на крају се налазим са пријатељима. Заједно се шетамо, купујемо наш најдражи сладолед и увече одлазимо у биоскоп.
Први дан после пандемије: одлазак код фризера, јер ми је коса много порасла!

Није тешко уочити да су ђаци свих узраста навели да им недостаје свеж ваздух.

Према Речнику Матице српске, под одредницом ваздух у основном значењу пише да је то смеша гасова (азота и кисеоника), без боје и мириса коју удишемо и која чини Земљину атмосферу. Одмах уз то је додато: слободан простор, пространство изнад земље. У секундарном значењу налазимо да је ваздух отворено поље или слободна природа, док у фигуративном подразумева духовно расположење, дух и моралну атмосферу.

Код придева свеж основно значење се односи на добра и природна својства животних намирница. Секундарно подразумева да је то оно што је недавно израђено, затим онога који је пун снаге, одморан, крепак или незрео и млад. Следећи је на реду онај који изражава нешто ново, који је оригиналан, а тек на петом месту пише: прохладан; чист, незагађен и односи се на ваздух.

Шта све, по вашем мишљењу, утиче на то да је пето значење из Речника Матице српске за све нас, данас, постало примарно?

9 Replies to “Размишљаоница: Дан који прижељкујемо”

  1. Колегинице, одлично си осмислила блог! Све честитке! 🙂

  2. Motivisati decu pričom da se u životu treba boriti za ono što želimo i da uvek budemo optimisti, čak i kad nije sve ružičasto, veoma je važno. Čitajući dečje komentare stiče se utisak da smo već pobedili i ovaj strašni virus, pa i zatvoreni po kućama osećamo miris proleća i cveća, mora i sladoleda… Divan blog!

  3. Ако будемо били дисциплиновани, сигурна сам да ће убрзо и тај дан! Захваљујући нашој препаметној и оптимистички расположеној деци, која су своје жеље изразила слатким и чистим коментарима, пуним охрабрења и позитивне енергије, нада не посустаје. Тај дуго прижељкивани дан планирам да „одлетим“ са супругом код наше деце, која су нам највише недостајала. Желим да се шетамо по Звезданом гају, да се јуримо, да вриштимо од среће… да удишемо лепоту пролећа које нам, дан по дан, промиче. Очекујем да се вратимо старом: ми код деце, они код нас, кад год нам се прохте. Ако будемо могли, ићи ћемо на море, у супротном ће нас задовољити боравак на Ади Циганлији, само да се брчкамо. Ово је моје виђење тог дана који је пред нама. Браво за маштовитост све ове деце која су заинтригирала и старије, итекако, и својом креативношћу испунила ове монотоне изолацијске дане! Поздрав за све фризере који нас очекују! Поздрав за свеж ваздух!

  4. Fenomenalan blog! Odličan i vrlo kreativno osmišljen način da se u ovoj situaciji i deca čuju, da izraze svoje misli, osećanja, želje. Skretanje dečje pažnje od trenutno negativnih stvari koje se dešavaju i usmeravanje na pozitivno razmišljanje. Divno! Ovakvi dečji, iskreni i puni emocija komentari, vraćaju nam osmeh na lice. Sve čestitke! Bravo!

  5. Јао, децо, расплакасте ме! Велики поздрав свима вама из Беча!

  6. Divan blog, uživala sam dok sam čitala. Kao majka pubertetlije, petnaestogidšnjaka, mogu samo reći da sam ponosna na naše klince, jer su vrlo odgovorno shvatili problem sa kojim se nosimo. Kao prosvetni radnik, opet, mogu da ponovim isto – naša internet generacija, na koju smo znali biti ozlojađeni zbog vremena koje provode na internetu, opet je osvetlala obraz, sa online nastavom. Ako je suditi po mom detetu i njegovim drugarima, ovo je nešto što im odgovara čak i više od redovne nastave, ovo je njihov svet. Jedino sto priželjkuju je da se ponovo vide, da izađu vikendom. Volela bih, ovom prilikom, da izrazim zahvalnost i poštovanje svim nastavnicima, jer rade sjajan posao. Ja već par godina nisam u direktnoj nastavi, ali baš sa ove pozicije vidim koliko moj tim izgara, da bi se školska godina privela kraju, da bi se sve odradilo na najbolji mogući način. Koronu će pominjati u istoriji, pa se nadam da će se neko setiti da pomene i zaslužnost prosvetnih radnika. Svako dobro, veliki pozdrav iz Egipta! 🙂

  7. Лепо замишљено, добро урађено. Честитам!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.