Четвртаци, десетогодишњаци, о ванредном стању
Ово стање без реда има и оно добро и лоше. Добро је јер сам сада више са својом породицом, а лоше јер ми недостаје школа и другари.
Вук
У овом ванредном стању пуно ми недостају другари, учитељица и тренинзи. Никада нисам имао оволику жељу да идем у школу, не бих се сад бунио ни што рано устајем.
Урош
Кад је ванредно стање, лакше је на селу него у граду, јер се људи више познају и помажу и могу да изађу на чист ваздух – у своја дворишта.
Милана
Једино добро код ванредног стања је то што мама не ради и стално је код куће.
Јован
У току овог ванредног стања свуда око нас, ми смо имали и ванредно стање у нашој кући. Моја немирна сестрица успела је да сломи руку у нашој дневној соби.
Тамара
Не плаши ме ово ванредно стање, јер се надам да ће се брзо завршити и да ћу се вратити на старо: игру, дружења, рођендане и весеља.
Аца
У току овог ванредног стања мама ми је све забранила, као да није довољан овај полицијски час! Фудбалски терен сада само сањам.
Андреј
3 Replies to “Гост: учитељица Александра Лазић”
Поштовани ђаци, захваљујем на вашем гостовању и искреним одговорима! Похвално је што сте се придружили старијим другарима и изнели своје виђење значења ванредног стања. Јавите се кад пожелите, а ми ћемо све ваше одговоре уважити. Срдачан поздрав за све вас и вашу учитељицу!
Dragi četvrtaci, dragi ljudi mali, vi ste od sebe nešto lepo dali! Dali ste reči i misli svoje, a za nas čitaoce najlepše to je!
Pozdrav za 4-1 i učiteljicu Sašku!
Другари, поносни смо на све вас! 🙂